Brainrot je internet sleng za prekomerno konzumiranje kratkog, haotičnog i često trivijalnog sadržaja. Nije medicinska dijagnoza, ali može da ukaže na digitalne navike koje utiču na pažnju, san, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje deteta. Najbolji odgovor roditelja nisu zabrane, već razgovor, jasne granice i zdravije digitalne rutine.

Šta znači brainrot i zašto roditelji treba da obrate pažnju

Ako ste primetili da vaše dete neprestano lista kratke video-snimke, ponavlja nasumične fraze ili se smeje sadržaju koji deluje potpuno haotično, verovatno ste već došli u dodir sa pojmom brainrot. Ovaj izraz deca i tinejdžeri često koriste šaljivo, ali iza njega stoji važna tema: kako prekomerno konzumiranje brzog i trivijalnog sadržaja utiče na pažnju, san i svakodnevne navike.

Ovaj pojam je privukao pažnju širom sveta kada ga je Oxford University Press proglasio za reč godine 2024, uz napomenu da je njegova upotreba na internetu porasla za 230% između 2023. i 2024. godine. Danas se ovim izrazom najčešće opisuje prekomerno konzumiranje kratkog, brzog i često trivijalnog sadržaja koji može da utiče na pažnju, raspoloženje i svakodnevne navike – naročito kod dece i tinejdžera.

Kako je nastao izraz “brainrot”?

Iako se danas brainrot najčešće povezuje sa TikTokom i sličnim platformama, izraz je mnogo stariji. Prvi put je zabeležen 1854. godine u knjizi Walden, gde je Henry David Thoreau kritikovao društvenu sklonost ka površnim idejama umesto dubljem razmišljanju.

Danas se ovaj izraz koristi u drugačijem kontekstu, ali i dalje nosi sličnu ideju: upozorava na previše sadržaja koji je brz, plitak i ne traži mnogo pažnje od korisnika.

U savremenoj internet kulturi brainrot može da označava i sadržaj i naviku: s jedne strane, to su mimovi, kratki video-formati i apsurdni trendovi; s druge, to je obrazac gledanja bez jasne namere, uz osećaj da je teško stati. To je popularan izraz za digitalne navike koje se povezuju sa padom fokusa, mentalnim zamorom i osećajem preopterećenosti informacijama.

Deca i tinejdžeri ovaj izraz često koriste u šali, da opišu nešto „toliko besmisleno da je zabavno“. Upravo zato roditeljima može delovati bezazleno, iako ponekad ukazuje na naviku beskrajnog skrolovanja i preveliku izloženost stimulativnom sadržaju. Za roditelje je najvažnije da razumeju sledeće: problem nije samo u tome šta dete gleda, već i kako to radi – koliko dugo, koliko često i da li to počinje da potiskuje san, učenje, kretanje i kontakt uživo.

Kako brainrot sadržaj utiče na decu i tinejdžere, ali i na nas odrasle

Brainrot sadržaj je teško prekinuti jer je napravljen da stalno nudi novu stimulaciju. Jedan video je prosečan, sledeći je zabavan, treći potpuno bizaran i baš ta nepredvidivost podstiče dete da nastavi da skroluje. Kada se mozak navikne na stalnu novinu i brze nagrade, sporije aktivnosti poput čitanja, učenja ili domaćih zadataka mogu početi da deluju napornije nego ranije.

Različita istraživanja povezuju prekomerno konzumiranje kratkog digitalnog sadržaja sa:

  • smanjenom pažnjom
  • mentalnim umorom
  • slabijim pamćenjem informacija
  • emocionalnom otupelošću
  • povećanim rizikom od anksioznosti ili depresije

Ipak, važno je ne dramatizovati. Profesor Andrew Przybylski sa University of Oxford upozorava da nema dovoljno dokaza da je „brain rot“ stvarna neurološka pojava. Preciznije je reći da istraživanja pokazuju zabrinjavajuće veze između digitalnih navika, pažnje i blagostanja, ali ne i jednostavne odgovore za svako dete. Zato je cilj roditelja da ne šire strah od tehnologije, već da pomognu detetu da razvije meru, samokontrolu i zdrav odnos prema digitalnom sadržaju.

Kako prepoznati brainrot sadržaj na internetu

Prema istraživaču Alexander Serenko, ovakav sadržaj je najčešće kratak, ponavljajući, emocionalno podsticajan i lak za brzo konzumiranje. Drugim rečima, ne traži mnogo pažnje, već je samo stalno okupira.

  • Reakcioni video-snimci, gde fokus brzo prelazi sa originalnog klipa na prenaglašenu reakciju osobe koja ga gleda
  • Brze kompilacije mimova, koje skaču sa jedne šale na drugu bez jasne priče ili strukture
  • Viralne serije poput Skibidi Toilet, poznate po brzom, apsurdnom i izrazito ponavljajućem stilu
  • Mimovi tipa „Only in Ohio“, koji se koriste da bi se nešto označilo kao čudno, neprijatno ili potpuno bizarno
  • „Brainrot edit“ video-snimci, prepuni brzih rezova, preklapajućih slika i izobličenog zvuka, koji stvaraju intenzivno, gotovo dezorijentišuće iskustvo gledanja

Ovakav sadržaj često nije slučajan. Napravljen je tako da se dobro uklapa u algoritamske platforme, gde su pažnja, zadržavanje korisnika i deljenje važniji od dubine i kvaliteta. Generativna veštačka inteligencija dodatno je ubrzala proizvodnju takvih formata.

Italian brainrot – ukratko

Italian brainrot je viralan trend zasnovan na apsurdnim, često AI-generisanim likovima i ponavljajućim zvukovima. Deci je privlačan jer je brz, čudan i lako prepoznatljiv, ali roditelji treba da obrate pažnju jer pojedine verzije mogu sadržati psovke ili reference koje nisu odmah očigledne.

Većina ovog sadržaja je bezazlena i napravljena isključivo radi zabave, ali je važno napomenuti da neke originalne verzije mogu sadržati skrivene psovke ili neprimerene reference u audio-zapisima na stranom jeziku, koje deca (a često ni roditelji) ne prepoznaju odmah.

Najvažniji brainrot pojmovi koje roditelji treba da znaju

Doomscrolling – Uporno skrolovanje uznemirujućih ili negativnih sadržaja, iako vas oni dodatno opterećuju. Često se povezuje sa anksioznošću i osećajem mentalnog zamora.

Zombie scrolling – Mehaničko, nesvesno skrolovanje bez cilja. Dete ne traži ništa konkretno, već samo nastavlja da prelazi sa jednog sadržaja na drugi.

Skibidi – Besmislena internet reč koja se koristi za nešto haotično, čudno ili apsurdno. Roditelji je često čuju u kontekstu viralnih mimova i YouTube sadržaja.

Kako roditelji mogu da reaguju i pomognu detetu

Earl Miller, kognitivni neuronaučnik sa MIT, proučava pažnju i izvršne funkcije mozga. Kada govorimo o brainrot navikama, suština nije da sadržaj doslovno „oštećuje“ mozak, već da stalna izloženost fragmentisanim informacijama otežava fokus i zadržavanje pažnje. Dobra vest je da digitalne navike mogu da se menjaju. Roditeljima nisu potrebne drastične zabrane, već dosledne, mirne i realne promene koje dete može da prati.

Obratite pažnju ako dete teže održava fokus, postaje razdražljivo bez uređaja, lošije spava ili gubi interesovanje za aktivnosti van ekrana. Pojedinačni znak ne mora da znači problem, ali više njih zajedno zaslužuje vašu pažnju. Važno je naglasiti da nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači ozbiljan problem. Međutim, ako se više njih javlja istovremeno i traje duži period, tada ima smisla reagovati i uvesti određene strukturne promene.

Ovo su najkorisnije preporuke za roditelje:

1. Postavite ograničenja vremena za konkretne aplikacije

Koristite ograničenja za aplikacije koje detetu uzimaju najviše vremena, ali ih uvodite mirno i unapred. Pravila najbolje funkcionišu kada su deo porodične rutine, a ne kazna.

Važno je da se ova pravila predstave kao promišljena i razumna, a ne kao reakcija na „loše ponašanje“. Kod dece, ovakav pristup najbolje funkcioniše kada se ograničenja doživljavaju kao normalan deo porodičnih pravila, a ne kao kazna. Mala, realna ograničenja daleko su efikasnija od strogih zabrana koje se brzo napuštaju.

2. Uvedite sate bez tehnologije

Ako menjate samo jednu naviku, neka to bude vreme pred spavanje. Sat vremena bez ekrana pre odlaska u krevet može pomoći snu, raspoloženju i koncentraciji narednog dana.

Zaštita ovog vremena – na primer, držanjem telefona van spavaće sobe ili zamenom skrolovanja mirnijim večernjim rutinama – može primetno poboljšati kvalitet sna, raspoloženje i koncentraciju narednog dana.

3. Vežbajte svesno skrolovanje (mindful scrolling)

Podstaknite dete da povremeno zastane i zapita se: „Da li želim da nastavim da gledam ovo ili samo skrolujem po navici?“ Taj mali trenutak svesti često prekida automatsko skrolovanje.

4. Ponovo uvedite sadržaj dužeg formata

Sadržaj kratkog formata navikava mozak da očekuje trenutnu nagradu. Sadržaj dužeg formata, knjige ili filmovi, deluje suprotno. On ponovo izgrađuje strpljenje i fokus. U početku to može biti nelagodno ili “dosadno”, posebno za decu naviklu na brz sadržaj. To je normalno, počnite polako. Cilj nije zameniti sve, već postepeno proširivati ono što mozak može da podnese i uživa u tome.

5. Napravite „dopamin meni“

Ekrani često popune slobodno vreme kao podrazumevana opcija, zato je korisno da unapred imate alternative. Sedite sa detetom i zajedno napravite listu aktivnosti koje nisu vezane za ekran, a prijaju mu i pomažu da se opusti – šetnja, kuvanje, muzika, sport ili neka kreativna aktivnost. Važno je da te aktivnosti odgovaraju interesovanjima vašeg deteta i da ga obnavljaju, a ne dodatno iscrpljuju.

6. Probajte „reset“ od dve nedelje

Ponekad je potreban jasan prekid navike. Dvonedeljna pauza od pojedinih aplikacija ili formata može vam pomoći da lakše primetite kako se menjaju pažnja, raspoloženje i dnevna rutina deteta. To ne mora biti drastično: možete ukloniti samo određene aplikacije, ograničiti korišćenje na tačno određeno vreme ili preći na manje praktičan pristup, na primer korišćenje samo sa računara. Cilj je da napravite dovoljno distance kako biste procenili šta vašem detetu prija, a šta ga preopterećuje.

7. Uredite feed bez milosti

Algoritam nije neutralan – daje više onoga sa čim se korisnik angažuje. To znači da feed vašeg deteta može ili da podržava pažnju ili da je postepeno troši. Podstaknite dete da prestane da prati naloge koji vode u beskrajno skrolovanje, da isključi nepotrebne notifikacije i da bude promišljenije u vezi sa sadržajem koji gleda i deli. Sama zabrana obično nije dovoljna; mnogo je korisnije da ga vodite ka bezbednijem i odgovornijem korišćenju društvenih mreža.

8. Koristite alate, ali bez sukoba

Roditeljske kontrole i alati za praćenje vremena pred ekranom najefikasniji su kada nisu predstavljeni kao kazna, već kao deo uobičajenih porodičnih pravila. Umesto strogih ograničenja bez objašnjenja, sedite sa detetom i objasnite zašto ta pravila postoje i kako mogu da mu pomognu. Kada dete razume smisao tih alata, manja je verovatnoća da će pokušavati da ih zaobiđe.

9. Zone bez ekrana kao zajednička norma

Najlakše je poštovati pravila koja važe za sve: bez telefona za stolom, bez uređaja u spavaćoj sobi i bez skrolovanja u vreme porodičnih aktivnosti. Zajednička pravila deluju pravednije i lakše postaju navika.

Naš Digitalni sporazum može vam pomoći da zajedno sa detetom postavite jasna pravila korišćenja tehnologije i društvenih mreža.

10. Budite primer koji želite da vidite

Deca primećuju kako odrasli koriste telefon. Ako želite da vaše dete poštuje granice, važno je da ih i vi poštujete – naročito tokom obroka, razgovora i pred spavanje.

11. Razgovarajte sa decom, ne pred njima

Umesto ispitivanja i zabrana, zamolite dete da vam pokaže šta gleda i objasni zašto mu je to zanimljivo. Razgovor gotovo uvek daje bolje rezultate od osuđivanja.

12. Oslonite se na proverene smernice

American Academy of Pediatrics danas preporučuje da se ne fokusirate samo na broj sati pred ekranom, već na kvalitet sadržaja, uzrast deteta, san, fizičku aktivnost i porodične navike. Drugim rečima, važniji su ravnoteža i kontekst nego strogo brojanje minuta.

Zaključak

Brainrot je možda nova internet reč, ali problem koji opisuje nije nov: kako sačuvati pažnju, san i ravnotežu deteta u digitalnom okruženju koje stalno traži još jedan klik. Najvažnije nije da li vaše dete povremeno gleda ovakav sadržaj, već da li su njegove digitalne navike uravnotežene. Mirne granice, zajednička pravila i otvoren razgovor i dalje su najbolji odgovor.

Deo teksta preuzet sa: Brainrot: What it means, why children use it, and how to respond as a parent