Veštačka inteligencija i Photoshop: kako mi je AI promenila način rada

U ovom tekstu delim kako su mi alati veštačke inteligencije u Adobe Photoshopu promenili svakodnevni rad u dizajnu i grafičkoj produkciji – od selekcija (Select Subject/Object Selection), preko retuša (Remove), do generativnih opcija kao što su Generative Fill i Generative Expand. Ako tražiš praktičan pregled AI funkcija u Photoshopu, šta zaista ubrzava workflow i gde i dalje imaju smisla “klasični” alati, ovo je vodič iz prve ruke.

Oduvek sam voleo da automatizujem procese. Kad god postoji nešto što se ponavlja, tražim način da prepoznam šablon, definišem korake i „objasnim“ računaru da to odradi umesto mene. Zato godinama pravim Photoshop akcije i InDesign skriptove koji ubrzavaju ponavljajuće zadatke u grafičkoj produkciji i dizajnu. Jednom mi je neko rekao da imam „programerski mozak“ – iako se decenijama bavim dizajnom. Možda je to tačno, ali pre bih rekao da jednostavno volim da dosadne, mehaničke poslove prepustim alatu koji ih radi bez greške, kako bih se ja fokusirao na kreativni deo. U tom smislu, veštačka inteligencija (AI) u Photoshopu je za mene još jedan veliki korak napred.

Adobe Photoshop i veštačka inteligencija: od „ručnih“ alata do AI automatizacije

Moje iskustvo sa Photoshopom (30+ godina)

Adobe Photoshop koristim od davne verzije 2.5, što će reći više od 30 godina. Da mlađi čitaoci razumeju, u pomenutoj verziji nisu postojali slojevi, koji su došli sa sledećom (3.0) generacijom. Kako se Photoshop razvijao, tako sam i ja unapređivao svoje veštine rada u njemu. Razni alati i procesi koji su u određenom trenutku bili „vrhunac“ su prestali to da budu, jer su ih zamenili bolji i moćniji.

Retuš fotografija: od Rubber Stamp-a do Remove alatke

Sećam se kada sam 1996. u „Blic“-u retuširao fotografiju nekog automobila koju smo skenirali iz prospekta proizvođača. Slika je bila na dve A4 stranice, a samo jedna je mogla da stane u skener. Jasno je da je ta dva skena trebalo spojiti da budu jedna slika, a sve što sam imao na raspolaganju je bio Rubber Stamp alat, preteča onoga što danas znamo kao Clone Stamp. Healing Brush, Spot Healing Brush i Patch alatka još nisu bile izmišljene. Mislim da mi je trebao čitav sat da to uradim da izgleda dobro. To je tražilo da istražim i iskoristim razne varijante „pečatiranja“ da bih dobio zadovoljavajući rezultat. Neretko sam za takve stvari pravio selekcije sličnih delova i njihovim kopiranjem pokrivao ono što je trebalo sakriti, pa onda fino doterati pomenutom Rubber Stamp alatkom.

Kad se pojavio Healing Brush, koje je to bilo otkrovenje i olakšanje, pa Spot Healing Brush, koji se činio kao da je to sve što će nam uvek trebati. To je sve izgledalo kao magija. Sve to je učinilo da sam prilično retko posezao za Clone Stamp alatkom, jer su modernija rešenja bila brža i efikasnija. Ali, u određenim slučajevima, Clone Stamp je davao bolje rezultate od svega navedenog, pa je svo stečeno znanje u radu sa njom bilo baš to što je bilo potrebno.

A onda je došla veštačka inteligencija i promenila tempo rada.

Selekcije u Photoshopu: Magic Wand, Quick Selection i AI (Select Subject)

Slično je sa selekcijama, gde je u nekom trenutku vrhunac bio Magic Wand, čarobni štapić koji je „pametno“ obeležavao određene delove slike prema uzorku boje. Pa je došao Magnetic Lasso, koji je „prepoznavao“ ivice objekata, pa umesto silnog kliktanja sam samo vukao kursor, a selekcija bi (manje-više) tačno obeležavala ono što mi treba. Pa se onda pojavila Quick Selection alatka, koja je magnetski laso gurnula u zaborav. Ima tu još gomila raznih metoda koji su se pojavljivali sa godinama.

Ista priča se kasnije ponovila i sa selekcijama: AI je preuzeo „prvi prolaz“ koji je nekad tražio vreme i koncentraciju.

Proširenje i prilagođavanje kadra: Content-Aware Scale vs Generative Expand

Kada se pojavio Content-Aware Scale, koji je koristio neki pametni algoritam za proširivanje i skupljanje slike, to je bilo otkrovenje. Godinama sam ga koristio i pokazivao drugima da postoji i da je čudesno.

Kasnije su generativni alati otišli još dalje i praktično redefinisali način na koji razmišljam o proširivanju kadra i rekonstrukciji delova slike.

AI alati u Photoshopu danas: Select Subject, Remove i Generative Fill/Expand

Select Subject / Object Selection: brze i precizne selekcije uz AI

Prva opcija Photoshopa koja je koristila veštačku inteligenciju (da ja znam) je bila Select Subject. Kada se pojavila, nije bila ništa bolja od onoga što sam mogao da uradim sa Quick Selection alatkom. Nije čak ni radila brže, ali me je oslobađala tog posla i pažnje da to uradim, pa sam joj rado prepuštao te zadatke. Pre toga sam selektovanje započinjao pomenutom Quick Selection alatkom, pa tu selekciju doterao nekim drugim alatom, pa onda fino podešavanje u Select and Mask okruženju. Danas, osam godina kasnije, Select Subject/Object Selection alatka, radi brzo i toliko dobro u samo par sekundi, za šta bi mi sa nekadašnjom tehnologijom trebalo desetak minuta da dobijem isti rezultat. Naravno da je to danas osnova selektovanja koju koristim. No, ako baš nisam dobio ono što želim, uvek su tu svi oni razni metodi iz prošlosti.

Remove (AI retuš): brzo uklanjanje neželjenih elemenata

Sve one silne (gorepomenute) alatke za retuš je uglavnom zamenila jedna – Remove alatka. Obeležim šta mi smeta na slici i to nestane kao da nikada nije bilo tu! U prvoj „inkarkaciji“ to nije radilo tako dobro, ali sada skoro da nema greške. Nema Clone Stampa, Healing Brusha i ostalih stvari. Ili, baš i ne. Veštačka inteligencija traži resurse i vreme. Remove alatka, za bolje rezultate koristi resurse neke Adobe „farme servera“ gde se to obrađuje i, naravno, traži Internet. Pa ako imam neki retuš lica, vrlo verovatno da bih koristio neke „klasične“ alate i metode, jer rade brže. Ono što ni jedan korisnik ne voli (pa ni ja) je čekanje da računar nešto uradi, pa ako će sa svakim potezom veštačka inteligencija da „razmišlja“, pre ću da izaberem Healing Brush i da sređujem to što mi smeta, jer nema čekanja. No, za većinu uklanjanja neželjenih delova slike koristim ovu opciju.

Generative Fill i Generative Expand: realistični rezultati i novi workflow

Content-Aware Scale (CAS) nisam upotrebio već nekoliko godina. Generative Fill, a kasnije Generative Expand daju tako dobre rezultate da mi ono što je CAS radio deluje smešno, a o nekim drugim metodima kopiranja dela slike i njenog ručnog uklapanja, sa sumnjivim rezultatima, da ne govorim. Sa poslednjim unapređenjem Generative Fill i Expand, gde je pored povećanja rezolucije, sam model postao mnogo bolji i realističniji, ovo definitivno postaje moje glavno „oružje“ za situacije gde treba proširiti sliku.

Da li AI u Photoshopu umanjuje znanje ili ga nadograđuje?

Prednosti i ograničenja AI alata (iz ugla svakodnevnog rada)

• Ušteda vremena: selekcije i retuš koji su ranije trajali minutima sada su često gotovi za par sekundi.
• Konzistentnost: AI alati smanjuju broj „ručnih“ koraka i grešaka u ponavljajućim zadacima.
• Kreativne mogućnosti: Generative Fill/Expand omogućavaju rešenja koja su ranije bila prespora ili praktično neizvodljiva.
• Zavisnost od resursa: neki alati traže internet i čekanje na obradu, što u brzom retušu može da bude usko grlo.
• Rizik od površnog znanja: novi korisnici mogu preskočiti razumevanje osnova (maskiranje, selekcije, retuš), pa teže kontrolišu „teške“ slučajeve.

Da li će sve veća upotreba Veštačke inteligencije da umanji veštine korisnika? Novi korisnici, vrlo verovatno, neće nikada naučiti neke od ranijih alatki i metoda, koje sam kroz niz pokušaja i greška usavršavano, i isključivo će se oslanjati na veštačku inteligenciju. Hoće li to dovesti do nove generacije korisnika koji će samo kliktati na određene opcije i pisati promptove za generisanje, a rezultati će se „sami“ praviti pred njima? Odgovor na sve ovo je DA.

Ne verujem da bi onaj ja, od pre 30+ godina, koji je u Photoshopu bez slojeva pravio fotomontažu samo uz pomoć selekcija, odbio svu silu mogućnosti koje donosi veštačka inteligencija. Siguran sam u to da sam te davne 1996. u „Blic“-u imao veštačku inteligenciju koja bi mi u par klikova perfektno spojila sliku tog automobila, veselo bih je upotrebio i ne bih se osvrnuo na Rubber Stamp alat.

Kao što je sam Photoshop omogućio da se, neke stvari koje su se nekim ranijim metodima (Air Brush, Repro fotografija, makaze, četkice i boje…) radile dugo i mukotrpno, a kasnije omogućio stvari koje jednostavno nisu ni bile moguće ranije, tako će i veštačka inteligencija da zameni dobar deo onoga što smo godinama razvijali kao veštine u Photoshopu.

Mi, ljudi, volimo magiju i da se stvari nekako samo stvore pred nama na komandu. Veštačka inteligencija nudi baš to. Uglavnom, ako neko (nešto) drugo može da radi umesto nas, rado ćemo prihvatiti i, na taj način, „prodati“ deo svojih veština za tu udobnost. Jedni će samo da klikću i da primenjuju prilično generička rešenja Veštačke inteligencije, a drugi će da razviju nove veštine upravljanja modelima koji stoje iza te tehnologije i da prave nove, uzbudljive i zanimljive kreacije.

Kao što ja nisam nikada ozbiljno upoznao tehnologiju grafičke produkcije i dizajna koja je bila pre uvođenja računara, tako se neki novi mladi ljudi neće opterećivati Clone Stampom ili Magnetskim lasom. Koristiće V.I. alate kao nešto normalno, razvijati neke nove veštine koje će im omogućiti da bolje rade svoj posao i to je normalno. Drugačije ne bi valjalo.

Zaključak: AI u Photoshopu kao alat, ne zamena za razmišljanje

Veštačka inteligencija u Photoshopu mi je pre svega ubrzala workflow: brže selekcije, jednostavniji retuš i daleko bolje proširenje kadra kroz generativne alate. Ipak, najbolji rezultati dolaze kada AI koristim kao početnu tačku, a „klasične“ tehnike (maskiranje, lokalne korekcije, ručni retuš) kao finu kontrolu. Zbog toga verujem da AI ne ukida znanje — već pomera fokus sa mehanike na odluke i kreativni smer.