Veštačka inteligencija sve više prelazi iz uloge asistenta u ulogu sistema koji može samostalno da preduzima akcije. AI agenti više ne odgovaraju samo na pitanja – mogu da pretražuju internet, pristupaju fajlovima, koriste eksterne servise, izvršavaju komande i obavljaju zadatke u ime korisnika.

Sa novim mogućnostima, međutim, dolazi i nova površina za napade.

To je jedna od ključnih poruka ESET Threat Report H1 2026, koji analizira pretnje zabeležene od decembra 2025. do maja 2026. godine. Izveštaj pokazuje da napadači ne moraju nužno da razvijaju potpuno nove tehnike: sve češće postojeće metode prilagođavaju novim tehnologijama i promenama u ponašanju korisnika. Posebno mesto u toj transformaciji zauzimaju AI agenti, ali i novi oblici socijalnog inženjeringa, QR phishing i alati za onesposobljavanje bezbednosnih sistema

Od chatbotova do autonomnih AI agenata

Jedan od najzanimljivijih nalaza izveštaja odnosi se na agentic AI. Za razliku od klasičnih chatbotova, AI agenti mogu da planiraju zadatke, pretražuju internet, komuniciraju sa eksternim servisima, kreiraju i menjaju fajlove, izvršavaju komande i preduzimaju konkretne akcije u ime korisnika. Upravo prelazak sa razgovornog AI-ja na autonomne agente koji koriste različite alate stvara potpuno novu i brzo rastuću površinu za napade.

U centru tog ekosistema nalaze se takozvani AI skills (veštine) – manje funkcionalne komponente ili skupovi instrukcija koji agentu govore kako da izvrši određeni zadatak, koje alate da koristi i kojim podacima može da pristupi.

ESET je analizirao gotovo 900.000 AI veština. Oko 25.000 označeno je kao sumnjivo, dok je više od 3.000 procenjeno kao direktno zlonamerno. Još upečatljiviji je tempo rasta: između marta i maja 2026. broj jedinstvenih komponenti koje su ESET sistemi analizirali porastao je sa približno 60.000 na gotovo 900.000.

Rizik nije samo teorijski. Zlonamerne ili kompromitovane AI komponente mogu da omogućavaju krađu i iznošenje podataka, preuzimanje i izvršavanje malvera, manipulaciju osetljivim sistemima ili prompt injection napade. Posebno je zanimljiv scenario u kojem se ponašanje agenta menja postepeno – komponenta u početku može izgledati bezazleno, a problematično ponašanje pokazati tek kasnije, kada dobije pristup potrebnim podacima ili dozvolama.

Među komponentama koje je ESET izdvojio za detaljniju analizu, 84% je moglo samostalno da izvršava komande, 31% da preuzima alate trećih strana, 31% je koristilo neku vrstu prikrivanja, dok je deo mogao da učitava kredencijale ili ubacuje kod u skripte. ESET naglašava da pojedinačna ponašanja ne moraju automatski biti zlonamerna, ali njihove kombinacije značajno povećavaju rizik.

Poseban problem predstavlja i AI supply chain. Skills mogu zavisiti od eksternih biblioteka, skripti, API-ja, modela ili drugih alata, pa svaka dodatna zavisnost predstavlja još jednu potencijalnu tačku kompromitovanja.

AI ulazi i u sam malver

Veštačka inteligencija više nije samo alat koji napadači mogu koristiti za pripremu napada. ESET je identifikovao PromptSpy, prvi poznati Android malver koji aktivno koristi generativnu AI tokom izvršavanja.

PromptSpy koristi Google Gemini kako bi razumeo elemente korisničkog interfejsa i prilagodio svoje aktivnosti različitim uređajima i verzijama Androida. Umesto da se oslanja isključivo na unapred definisane koordinate i komande, malver Gemini modelu šalje informacije o elementima prikazanim na ekranu, a model vraća instrukcije o tome koje pokrete i akcije treba izvršiti.

Sam PromptSpy može da presretne PIN ili lozinku zaključanog ekrana, napravi screenshot ili video, prikupi podatke o instaliranim aplikacijama i omogući napadaču daljinsku kontrolu uređaja. ESET ipak naglašava da je ovakva upotreba generativnog AI-ja unutar malvera još veoma retka.

ClickFix dobija AI lice

Istovremeno evoluiraju i mnogo „običnije“ tehnike socijalnog inženjeringa. ClickFix, kod kojeg napadač prikazuje izmišljeni problem i nudi korisniku brzo „rešenje“ koje zapravo pokreće napad, zabeležio je rast ESET detekcija od 108% u odnosu na drugu polovinu 2025. godine.

Posebno zanimljiva varijanta je AI-fix. Napadači iskorišćavaju sve veće poverenje korisnika u generativne AI servise i kreiraju stranice sa navodno AI-generisanim uputstvima za rešavanje nepostojećeg problema. ESET je registrovao zloupotrebu okruženja povezanih sa servisima kao što su Anthropic Artifact, OpenAI Canvas i Microsoft Copilot Pages. Iza modernog AI izgleda, međutim, nalazi se stari ClickFix princip.

Još sofisticiranija varijanta, ConsentFix, usmerena je na poslovna Microsoft okruženja. Cilj napada više nije nužno krađa same lozinke, već OAuth tokena, što u određenim okolnostima može omogućiti pristup Microsoft nalogu čak i bez ponovnog unosa lozinke ili aktiviranja MFA obaveštenja.

QR kodovi postaju ozbiljan phishing kanal

ESET beleži i rekordne nivoe QR code phishinga, odnosno quishinga. U prvoj polovini 2026. oko 11% svih phishing mejlova koje je ESET detektovao koristilo je QR kodove, uz prosečno oko 100.000 detekcija mesečno.

Problem nije samo u skrivanju URL-a unutar slike. Kada korisnik QR kod skenira telefonom, napad se često premešta sa službenog računara zaštićenog korporativnim bezbednosnim alatima na privatni ili nekontrolisani mobilni uređaj, čime se praktično preskače deo postojeće zaštite.

Napadači pritom QR kodove više ne koriste samo u mejlovima. ESET navodi primere lažnih kodova postavljenih na automatima za parking, biciklima za iznajmljivanje, pa čak i na lažnim kaznama za parkiranje ili putarinu, sa ciljem krađe podataka sa platnih kartica.

Ransomware ne usporava, ali žrtve sve češće odbijaju da plate

Ransomware ostaje jedna od glavnih pretnji. ESET prati više od 100 različitih EDR killer alata koji se koriste kako bi tokom napada onesposobili ili „oslepeli“ bezbednosni softver pre pokretanja glavnog ransomware payload-a.

Najčešća tehnika je Bring Your Own Vulnerable Driver (BYOVD), kod koje napadači instaliraju legitimni, ali ranjivi drajver i koriste njegov propust za gašenje bezbednosnih procesa. ESET je dokumentovao više od 60 EDR killer alata koji zloupotrebljavaju preko 40 različitih drajvera, a nove varijante pojavljuju se gotovo svake nedelje.

Ipak, postoji i jedan pozitivan signal. Podaci koje ESET prenosi iz drugih industrijskih izvora ukazuju da je tokom 2025. procenat ransomware žrtava koje plaćaju otkup pao na istorijski nizak nivo – prema Chainalysisu na oko 28%. Istovremeno je broj prijavljenih ransomware napada porastao za oko 50%, što pokazuje da smanjena spremnost žrtava da plate još nije dovela do pada aktivnosti napadača.

Šta nam ESET Threat Report H1 2026 zapravo govori?

Možda najvažniji zaključak izveštaja nije da se pojavljuje potpuno nova generacija pretnji, već da napadači sve brže prilagođavaju proverene metode novim tehnologijama i navikama korisnika.

AI agenti povećavaju broj sistema koji mogu samostalno da pristupaju podacima i izvršavaju akcije. Generativni AI postaje deo socijalnog inženjeringa, a u prvim slučajevima i samog malvera. QR kodovi prebacuju phishing sa korporativnih računara na mobilne uređaje, dok ransomware grupe nastavljaju da razvijaju metode za direktno onesposobljavanje bezbednosnih rešenja.

Zato se bezbednosni izazov više ne svodi samo na pitanje „da li je fajl zlonameran?“, već sve više i na pitanja koji sistem ima pristup podacima, koje akcije sme samostalno da izvrši, kojim spoljnim komponentama veruje i kako se njegovo ponašanje menja tokom vremena.

Kompletan ESET Threat Report H1 2026 donosi detaljne analize ovih trendova, podatke iz ESET telemetrije i tehničke primere pojedinačnih napada.

Deo tekst preuzet sa: ESET Threat Report H1 2026