Da li vam je sanduče u poslednje vreme preplavljeno nepoželjnim, pa čak i otvoreno zlonamernim mailovima? Donosimo 10 mogućih razloga i šta možete da uradite da zaustavite taj talas.

Uprkos našoj savremenoj opsesiji društvenim mrežama i aplikacijama za dopisivanje, email je i dalje svakodnevna rutina za mnoge od nas. Moderni email provajderi su prilično dobri u filtriranju nepoželjnih poruka poznatih kao spam, ali te provere ne funkcionišu uvek savršeno. Baš kao i sa neželjenim telefonskim pozivima, ponekad imate osećaj kao da su “internet bogovi” otvorili brane i odjednom vam se inbox napuni gomilom nepoželjnih, pa čak i zlonamernih poruka.

Kada se to desi, talas može doći bez ikakvog upozorenja. Ali zašto? I šta možete da uradite povodom toga?

10 razloga zbog kojih vam je inbox pun spama i/ili prevara

E-mail spam može da bude sve: od dosadnih, masovno poslatih nepozvanih poruka, do ozbiljno opasnih i zlonamernih sadržaja (phishing poruke i malver koji stiže putem spama, poznat i kao „malspam“). Evo kako može da dođe do iznenadnog porasta takvih emailova.

1. Krađe podataka i curenja informacija

Ekonomija sajber kriminala je ogromna i složena, a učesnici u njoj najčešće imaju “specijalizovane” uloge – sve u cilju zarade. Neki se fokusiraju na upade u organizacije kako bi ukrali velike količine podataka o korisnicima, uključujući e-mail adrese i lične podatke po kojima se osoba može identifikovati. Zatim te podatke objavljuju ili prodaju na forumima i “marketima” sajber kriminala, gde ih drugi kupuju i koriste za phishing kampanje. Često se predstavljaju kao kompanija koja je upravo hakovana, pa uz navođenje vaših ličnih podataka i informacija o nalogu pokušavaju da učine priču uverljivijom. Krajnji cilj je obično da vam ukradu pristupne podatke ili finansijske informacije ili da vas navedu da instalirate malver.

Nagli porast spama često znači da je upravo “isplivala” nova lista email adresa u sajber kriminalnom podzemlju među njima možda i vaša. Druga mogućnost je da je neka firma greškom ostavila podatke javno dostupnim, pa su ih prevaranti brzo pokupili i krenuli u akciju.

2. Ažuriranja “scam kit” alata

Današnjim prevarantima je posao mnogo lakši nego ranije, jer veliki deo “teškog” posla dobijaju već upakovan u gotove scam/phishing pakete (tzv. kitove). Ti alati im omogućavaju da brzo naprave veoma uverljive lažne e-mejlove i stranice koje liče na poznate brendove, da sakriju tragove i “maskiraju” linkove, kao i da postave mamce za krađu podataka. U nekim slučajevima, napredniji kitovi pokušavaju čak i da zaobiđu dvofaktorsku autentifikaciju.

3. Selektivno “spamovanje”

Ponekad prevaranti ne šalju poruke nasumično svima, već ciljaju određene grupe; recimo zaposlene u jednoj firmi ili korisnike neke konkretne usluge (npr. Netflix). To može biti zato što su do podataka došli nakon curenja informacija iz te kompanije, ili zato što su ih “pokupili” sa određenih sajtova i javnih izvora.

4. Sezonski događaji

Phishing kampanje često se oslanjaju na aktuelne događaje kako bi povećale stopu angažovanja i verovatnoću da korisnici kliknu na poruku. Kao česti “okidači” koriste se vesti o smrti poznatih ličnosti, velike vanredne situacije ili zdravstvene krize, poput COVID-19. Pored toga, sezonski talasi spama neretko se pojačavaju i uoči praznika (na primer pred Božić), kao i u periodima kada građani podnose poreske prijave.

5. Moć veštačke inteligencije

AI alati omogućavaju prevarantima da povećaju obim phishing kampanja i šalju veoma uverljive poruke, često oblikovane tako da lakše prođu kroz spam filtere. AI može da pomogne i u “izviđanju” da pronađe vašu email adresu u javno dostupnim izvorima, do kojih bi inače bilo teže doći.

6. Javno “skupljanje” podataka sa interneta (web scraping)

Spameri ne dolaze do email adresa samo kroz velika “curenja” podataka. Često koriste botove koji automatski obilaze javne sajtove i “skupljaju” informacije uključujući i društvene mreže. Procene kažu da zlonamerni botovi čine oko 37% ukupnog internet saobraćaja. Ako su vaši podaci bili javno vidljivi, sasvim je moguće da su se našli u toj digitalnoj “žetvi”.

7. Kliknuli ste na spam poruku?

Spameri funkcionišu slično kao klasični marketari: često krenu sa ogromnim listama, pa ih zatim “pročišćavaju” da bi kampanje bile isplativije. Ako kliknete na spam poruku ili, još gore, odgovorite pošiljalac dobija signal da je adresa aktivna, što može da dovede do novog talasa poruka.

8. E-mail bombing

Ako vam je sanduče iznenada prepuno poruka, moguće je da je to namerna distrakcija trik da se “zatrpa” jedna važna poruka, recimo bezbednosno upozorenje iz banke ili obaveštenje o kupovini koju niste napravili. Prevarant vas u tom slučaju prijavljuje na desetine, pa čak i stotine newslettera i sajtova, kako bi inbox bio preplavljen i kako biste lakše propustili baš taj ključni mejl.

9. Online kupovina

Tokom rođendana ili pred praznike često više kupujemo online, pa u tom “rushu” lako previdimo sitnice. Neki trgovci to pokušavaju da iskoriste tako što prijavu na marketing komunikaciju “sakriju” u sitna slova ili je ostave već čekiranu kroz kućicu. Ako ne primetite na vreme da treba da je odštiklirate (ili štiklirate), lako se desi da vas posle kupovine zaspe gomila promotivnih mejlova od brendova kod kojih ste poručivali.

10. Resetovanje podešavanja

Ako koristite email bezbednosni alat koji (recimo uz pomoć AI) “uči” kako izgleda sumnjivo ponašanje, pa potom menjate ili resetujete podešavanja, moguće je da se deo tog naučenog znanja izbriše. U tom periodu zaštita može privremeno oslabiti, pa više neželjenih poruka počne da prolazi kroz filtere.

Kako da zaustavite taj talas?

Evo nekoliko praktičnih koraka kako da „uzvratite“ spamerima i smanjite rizik od prevara u inboxu:

  • Zaključajte društvene mreže (prebacite profil na privatno), kako botovi ne bi mogli lako da „pokupe“ vašu email adresu.
  • Budite oprezni sa phishing porukama: ne klikćite na linkove i ne odgovarajte na sumnjive mejlove. Ako baš morate da proverite da li je poruka legit, kontakt firme potražite sami (preko zvaničnog sajta), a ne preko podataka iz mejla.
  • Koristite “Hide my email” ili slične servise kada se prijavljujete na nove sajtove i aplikacije tako je šteta manja ako negde dođe do “curenja” podataka.
  • Proverite da li su vam podaci kompromitovani: servisi kao Have I Been Pwned mogu da pokažu da li se vaš email pojavio u poznatim curenjima, pa ćete znati zašto (i kada) možete očekivati više spama.
  • Uključite kvalitetnu antispam/antiphishing zaštitu kod pouzdanog security provajdera, ona često drastično smanji količinu sumnjivih poruka.
  • Kod online kupovine obratite pažnju na marketing kućice: često su već čekirane ili „zavučene“ u sitna slova. Odštiklirajte ih po potrebi, da vas posle ne zatrpa “legalan spam” od brendova.

Šta ne treba da radite?

Najsigurnije je da izbegavate sledeće:

  • Ne klikćite na “unsubscribe” u sumnjivim mejlovima i ne odgovarajte na njih, time često samo potvrđujete pošiljaocu da je adresa aktivna, pa možete dobiti još više spama.
  • Ne otvarajte priloge iz phishing poruka, mogu da sadrže malver.
  • Ne šaljite lične, finansijske ili pristupne podatke kao odgovor na nepoznat mejl, čak i ako deluje uverljivo.
  • Ne koristite glavnu email adresu za “freebies”, nagradne igre ili prijave na javni Wi-Fi (bolje je posebna adresa samo za takve stvari).
  • Ne čuvajte podatke o kartici i lične podatke kod svakog online prodavca “za sledeći put” ako firma bude kompromitovana, ti podaci mogu završiti u pogrešnim rukama.
  • Ne resetujte bezbednosna podešavanja i ne spuštajte osetljivost spam filtera bez dobrog razloga time možete privremeno oslabiti zaštitu i pustiti više sumnjivih poruka u inbox.

Ukratko: ne postoji čarobno dugme “Stop Spam”, ali postoji kombinacija navika i alata koja radi posao. Ako smanjite tragove koje ostavljate online, ne “hranite” spamere klikovima i držite uključene filtere i zaštitu inbox će vam biti tiši, a vi mirniji. I da, inbox koji danas izgleda kao buvljak sutra može opet da bude kancelarija — samo nemojte da prihvatate “CEO hitno” mejlove od adresa koje se završavaju na .ru i .xyz.

Preuzeto sa: Drowning in spam or scam emails lately? Here’s why