Flex Layout: nova era fleksibilnog sloga u InDesignu

 Kalendare ne pravim često, naročito u poslednje vreme. No, kada sam se prvi put susreo sa tim, shvatio sam koliko je osetljivo pravljenje dela sa datumima. Potrebno je 12 puta poređati datume po redu, vodeći računa da meseci počinju i završavaju u tačnom danu u nedelji. Dovoljna je samo jedna greška da se ceo posao upropasti. 

Metod koji sam izmislio 

Želeći da napravim sistem koji će eliminisati grešku bacio sam se u istraživanje. Uočio sam pravilnost (očiglednu) da svi meseci imaju 30 ili 31 dan (osim februara). Da svi počinju dan posle završetka prethodnog (i to je očigledno, zar ne?). Datumi su organizovani po sedmicama, a one mogu biti postavljene horizontalno ili vertikalno, zavisno od dizajna kalendara. 

Rešenje do kojeg sam došao je sledeće. Ako se sedmice prostiru vertikalno, spakovao sam datume u kolone. Svaka kolona ima sedam redova (koliko ima i dana u sedmici). Uneo sam brojeve od 1 do 31 odvojene u pojedinačne pasuse. Ako je na primer, 1. u mesecu u ponedeljak, prvih sedam brojeva je u prvoj koloni. Tekst automatski prelazi u drugu kolonu, gde je tu prvi broj 8 i sve se lepo ređa. Ako je, na primer, prvi dan u mesecu ponedeljak, prvih sedam brojeva smešta se u prvu kolonu. Sledeći mesec počinje u četvrtak, što će reći da ću sa tri prazna pasusa pomeriti 1. u mesecu na četvrtak, a svi ostali datumi će se automatski postaviti u odgovarajuće dane u nedelji. Samo treba voditi računa o tome koliko dana ima sledeći mesec i tako za sve mesece. Ovim metodom se svakako izbegava greška unutar meseca, pa samo treba voditi računa o tome kada mesec počinje i koliko dana ima. Uvek na kraju sve iskontrolišem i uporedim sa nekim digitalnim kalendarom na računaru ili telefonu. 

Malo je drugačije ako su nedelje postavljene horizontalno. Onda su datumi odvojeni tabulatorima, a širina okvira određuje gde će biti kraj sedmice. Sve ostalo je prilično slično kao i kada su vertikalno postavljeni. 

Još ako se ovde dodaju i karakter stilovi za obeležavanje neradnih dana i sve ide prilično lagano. Nije me mrzelo ni da napravim GREP stil koji je automatski obeležavao nedelju, kao neradni dan. 

Predstavljeni sistem je rešio problem sa redosledom brojeva i… To je uglavnom to. Ako želimo da napravimo malo interesantniji dizajn gde nećemo imati samo brojeve, nego možda i nazive dana u nedelji ili neke grafičke elemente, to će morati prilično ručno i nezavisno od datuma da se radi. Čim je nezavisno, postoje pristojne šanse da se dese neke prilično nezgodne greške, koje će upropastiti kalendar. 

Fleksibilni slog (Flex Layout)  

Navedeno rešenje sam razvio još davno kada sam koristio QuarkXPress. InDesign, iako prilično moćniji, za ovu situaciju nije nudio ništa bolje (osim navedenih GREP stilova). U Prerelease verziji InDesigna (što je „skrivena“ beta verzija, za razliku od „javne“) sam prvi put video Flex Layout i odmah sam krenuo da testiram ovu opciju na kalendaru. Odjednom sve ono što decenijama nisam mogao da uradim je bilo moguće. Poželeo sam da ovu novinu podelim sa ostatkom sveta, ali kako sam pri pristupanju InDesign Prerelease programu potpisao da neću objavljivati informacije o onome što se nalazi u toj verziji, to nije bilo moguće. No, nakon mesec dana na oktobarskom MAX-u sa verzijom 2026 Flex Layout je postao deo zvanične verzije, pa slobodno mogu da pišem o tome. 

Flex Layout pravi posebnu Flex grupu, unutar koje objekti mogu da se kontrolišu na različite načine. Kada se osmisli dizajn i definišu elementi, od svake celine treba napraviti grupu koja će biti posebna celina u Flex oruženju.  

Za rad i kontrolu Flex okruženja koristi se novi panel Flex Layout, koji se, kao i svi ostali paneli, može pozvati iz menija Window. Kada se obeleže svi objekti koje želimo da uređujemo kroz ovo okruženje, potrebno je u pomenutom panelu kliknuti na polje Create Flex Layout. Nakon toga, Flex Layout panel „oživi“ i sve kontrole postaju dostupne. 

Kontrole kojima se upravlja Flex Layoutom uključuju: 

• Vertikalno poravnanje – način na koji će se sadržaj ravnati – od vrha, od centra ili od dna Flex Layouta. 

• Širina i visina FL-a – ona može biti fiksna i automatska. Fiksna podrazumeva tačno određene dimenzije koje će ovaj sistem zauzimati na strani, dok Auto opcija dozvoljava da se dimenzije prilagođavaju rasporedu objekata. Zanimljivo je da se ove opcije mogu kombinovati, pa je na primer, moguće zadati fiksnu širinu, a visinu u zavisnosti od rasporeda objekata. 

• Pravac prostiranja – ovde se nudi mogućnost da se sadržaj prostire sa leva na desno, sa desna na levo, odozgora na dole i odozdola na gore. Ovde se nalazi i kontrola koja omogućava da se objekti unutar FL-a prebacuju iz jednog reda u drugi, ili iz jedne kolone u drugu, ako je su širina, odnosno, visina fiksirane. 

• Vrsta organizacije 

• Rastojanja između objekata – omogućava podešavanje fiksnog rastojanja sa svake strane objekta. U zavisnosti koje podešavanje je izabrano u vrsti organizacije i pravcu prostiranja, moguće je kontrolisati i rastojanje između redova ili kolona objekata u Flex Layout okruženju. 

Kao i na mnogo mesta u InDesignu, tako i ovde, nude se mogućnosti, a na korisnicima je da ih iskoriste na način koji smatraju najboljim. Generalno, ono što čini InDesign tako moćnim je baš to da je on platforma sa puno mogućnosti, a veština i mašta korisnika su te koje od tih mogućnosti izvlače ono što ni programeri nisu ni zamišljali da može. 

Upotreba Flex Layout-a 

Pomenuti kalendarijum je svakako odlično mesto da se upotrebi ova tehnologija. Srećom, još uvek ima puno ljudi koji vole štampane kalendare, pa će Flex Layout imati posla ovde. 

Nalazim da će različiti katalozi proizvoda, gde pored slike imamo i opise, ikonice i neku prateću grafiku, biti odlično mesto za primenu ove tehnologije.  

Dok ovo pišem, setio sam se projekta na kojem sam radio u Berlinu. Zapravo, koleginica je dizajnirala reklamnu brošuru i u njoj je imala slike i biografije nekim ministara iz Indije. Kako mi je rekla, tekstovi i slike su se poklapali, ali su joj naknadno tražili da promeni raspored tih ljudi i, greškom je, pomerila sliku jednog, dok je biografija ostala. Na kraju su slike i biografije bile izmešane. Moje je bilo da to pripremim za štampu i pošaljem štampariji, pa sam verovao da je sve OK. Nažalost, tek kada je 7.000 brošura bilo odštampano i dobar deo distribuiran, neko je uvideo grešku. Da ne bismo ponovo štampali 7.000 brošura, odštampali smo 7.000 nalepnica, pa smo danima lepili preko pogrešnih podataka. Sve ovo se ne bi desilo da je postojao Flex Layout, gde premeštanje jednog elementa automatski pomera druge elemente. 

Verujem da upotreba Flex Layout-a ima još puno zanimljivih primena i da ćemo ubuduće imati prilike da vidimo različite načine i situacije gde sve ovo može da se iskoristi. Takođe, mislim da će Adobe unapređivati Flex Layout, i da će time moći da radi još bolje i da ima još veću primenu.

Autor: Zoran Imširagić 

Zoran Imširagić je ekspert za grafički softver i produkciju, edukator i autor. Obučava profesionalne korisnike da iskoriste softver na najbolji način u svom poslu (izdavačke i novinske kuće, štamparije, marketing agencije i sl.). Vodi grupu za grafički dizajn na odseku za dizajn IT Akademije. U saradnji sa distributerskom kućom Extreme d.o.o. više od 15 godina drži radionice i prezentacije za profesionalne korisnike. Autor je velikog broja tekstova (100+) o upotrebi grafičkog softvera za različite časopise i blogove.