Kako zaštititi decu od doxxinga: ključne informacije za roditelje u doba sharentinga

Online sukobi među mladima lako mogu izmaći kontroli. U digitalnom okruženju, gde se prijateljstva stvaraju, održavaju i raskidaju na internetu, važno je da roditelji imaju uvid u to šta se zapravo dešava i sa kakvim se rizicima deca mogu suočiti.

Digitalni svet može da ponudi mnogo toga – slobodu izražavanja, prostor za učenje i lični rast. Ali je u isto vreme i mesto gde nesuglasice mogu veoma brzo da prerastu u zlonamerne akcije: pretnje, različite oblike uznemiravanja, pa čak i osvetu.

Doxxing je jedan od glavnih načina na koji se takve osvetničke namere ispoljavaju. Iako na prvi pogled može delovati bezazleno, posledice mogu biti ozbiljne – posebno kada su deca u pitanju.

Šta je doxxing?

Doxxing nastaje kada neko, iz osvete, besa ili želje da nekoga ućutka ili ucenjuje, namerno objavi lične podatke žrtve. To mogu biti:

• ime i prezime,
• email adresa,
• adresa stanovanja,
• podaci o zaposlenju, finansijama ili zdravlju,
• informacije o članovima porodice,
• fotografije ili podaci koji otkrivaju školu i lokaciju.

U svetu doxxinga je skoro sve dozvoljeno i zove se “fer igrom“.

Žrtva često nema nikakvu kontrolu nad tim šta će biti objavljeno i ko će sve to videti.

Zašto neko odluči da se bavi doxxingom?

Najčešći motiv je osveta. To može biti bivši partner, uvređeni prijatelj, ljut vršnjak ili bilo ko ko oseća potrebu da „vrati milo za drago“.

Napadač može želeti da zastraši, ponizi, ućutka žrtvu ili je natera da se povuče iz online prostora.

U nekim slučajevima, cilj je iznuda novca. Nedavni primer iz Londona pokazao je koliko to može biti opasno — ransomware grupa je objavila imena, adrese i fotografije male dece iz jedne ustanove za brigu o deci, kako bi naterala vlasnike da plate otkup.

U drugim situacijama, napadač može verovati da ima „moralno opravdanje“, misleći da objavljuje informacije od javnog interesa. Ali i tada, posledice za dete mogu biti ozbiljne.

Napredniji doxxeri mogu takođe pretraživati korisnička imena ili nadimke svoje žrtve na više različitih sajtova, kako bi prikupili još više informacija o njoj. Mogu koristiti javno dostupne registre u kojima se nalaze, na primer, podaci o venčanjima ili sudski spisi. Takođe mogu pretraživati WHOIS baze, koje sadrže lične podatke vlasnika veb-sajtova i domena. Pored toga, na internetu postoji veliki broj servisa za „reverse lookup“, koji mogu povezati različite informacije čim napadač unese određene podatke o žrtvi.

Najintruzivniji oblik prikupljanja informacija jedva se razlikuje od taktika običnih sajber-kriminalaca. To može uključivati slanje phishing poruka žrtvi kako bi bila prevarena da otkrije svoje pristupne podatke ili druge lične informacije, ili instaliranje malvera za krađu podataka na njen računar ili uređaj. Još jedan izvor nezakonitih ličnih podataka jesu forumi sajber-kriminalaca — u tom slučaju reč je o informacijama koje potiču iz organizacija koje su pretrpele bezbednosni incident ili su preuzete tokom ranijih napada malverom za krađu podataka.

Koji su rizici?

Rizici doxxinga kreću se od blagih neprijatnosti do duboko traumatičnih iskustava.

Deca i adolescenti su posebno ranjivi jer:

• imaju manju emocionalnu otpornost,
• izuzetno su osetljivi na stid, sramotu i odbacivanje,
• veliki deo identiteta grade kroz online prihvaćenost.

Doxxing može snažno uticati na samopoštovanje, može izazvati osećaj izolovanosti ili dovesti do anksioznosti.

Međutim, rizici nisu samo emocionalni:

• Neki napadači koriste objavljene podatke da bi fizički zastrašili žrtvu.
• Postoji realna opasnost da se „pridruže“ i drugi nasilnici.
• Na ekstremnom nivou, mogu se desiti i „swatting“ napadi – kada napadač policiji prijavi lažnu terorističku pretnju ili bombu u ime žrtve, što može dovesti do opasne intervencije.

I na kraju, internet ima dugu memoriju. Podaci koji procure danas mogu se pojavljivati godinama kasnije i uticati na obrazovanje, budući posao ili društveni život deteta.

Kako smanjiti rizik?

Najbolji način da zaštitite dete je da ograničite količinu ličnih informacija koje ono deli online.

Evo ključnih koraka:

Ažurirajte privatna podešavanja

• Prođite zajedno kroz podešavanja privatnosti na društvenim mrežama.
• Isključite geolokaciju.
• Redovno uklanjajte nepoznate pratioce.

Prihvatati samo ljude koje dete poznaje u stvarnom životu

To drastično smanjuje šansu da neželjene osobe imaju uvid u privatne informacije.

Zaštitite naloge

• Jaka, jedinstvena lozinka za svaki nalog.
• Čuvanje lozinki u menadžeru lozinki (password manager).
• MFA (višefaktorska autentifikacija) gde god je moguće.

Povremeno pretražite ime svog deteta

Ako pronađete nešto što vam se ne dopada, pošaljite zahtev za uklanjanje platformi ili sajtu gde se sadržaj nalazi.

Obratite pažnju na sopstvene objave

Ako ste „šarenter“ (engl. sharenter), budite posebno pažljivi – nikada ne delite informacije koje mogu otkriti školu, adresu ili dnevnu rutinu deteta.

Razgovarajte o online ponašanju

Otvoren razgovor o doxxingu, deljenju informacija i ulasku u sukobe na internetu može mnogo da znači.
Dete treba da zna da može da vam se obrati bez straha od osude.

Šta da radite ako je dete doxxovano?

Ako se dogodi najgore:

• Sačuvajte sve dokaze – skrinšotujte pretnje i objave.
• Obratite se policiji ako postoji pretnja fizičkim nasiljem.
• Prijavite incident platformi (Instagram, TikTok, YouTube…).
• Pošaljite zahtev Google-u za uklanjanje ličnih podataka iz pretrage.
• Ako je nalog hakovan – promenite lozinku, uključite MFA i podignite privatnost na maksimum.
• Budite uz dete. Podsetite ih da nije njihova krivica. Podrška odrasle osobe u ovim situacijama je presudna.

Za kraj

Doxxing može biti izuzetno traumatičan, čak i za najotporniju decu.

Zato je važno da predupredite rizike danas — kako sutra ne biste morali da delujete u hitnim situacijama. Briga, edukacija i otvoren razgovor su najbolja zaštita.
A najjača poruka koju dete može da čuje je: „Tu sam za tebe.“